Кратак историјски преглед Дискографија Музичари Издања
Аудио снимци Видео снимци Путокази


Музичари


ВОЈКА ЂОРЂЕВИЋ је дипломирала соло певање на ФМУ у Београду, у класи проф. Ирине Арсикин. Учествовала је на мајсторским часовима код Николаса Клептона. Солиста је Хора РТС-а и ансамбла РЕНЕСАНС. Сарађује с Београдским камерним хором. Предаје певање на Одсеку за рану музику у СМШ "Јосип Славенски".

Сарађивала је с камерном опером МАДЛЕНИАНУМ у Бритновој опери "Насиље над Лукрецијом", и с Народним позориштем у представама "Тројанке" и "Живот је сан". Учествовала је у приказању "Похвала Кнезу Лазару", рађеном поводом прославе 600 година Косовског боја. Сарађивала је такође са ансамбли-ма MUSICA ANTIQUA, ARS NOVA, СТУДИО ЗА РАНУ МУЗИКУ и ROYAL CONSORT.

Солистичке наступе остварила је под руководством маестра Младена Јагушта, Бојана Суђића, Владимира Крањчевића и Владимира Мињина. Премијерно је изводила и снимила дела композитора Константина Бабића и Срђана Јаћимовића. За архиву Радио Београда направила је низ трајних снимака са Оркестром и Хором РТС-а, ансамблом РЕНЕСАНС и Београдским камерним хором. Наступала је широм (бивше) Југославије, a y иностранству у Француској, Немачкој, Италији, Бугарској, Грчкој и Холандији.



МИОМИР РИСТИЋ је дипломирао на Музичкој академији у Београду (студије у класи проф. Станислава Аполина, дипломски у класи проф. Франсоаза Јаковчића). Од 1971. до 1973. био је члан Академског камерног ансамбла (диригент Душан Сковран), а од 1972. године стални је члан Симфонијског оркестра Радио Београда. Као члан групе појаца Павла Аксентијевића, бави се старом српском и византијском духовном музиком скоро 25 година.

Поред музике бавио се тенисом, пливањем, скијањем, препешачио је Златибор, Тару, Копаоник, Шарпланину, Дурмитор и Проклетије. На једрилици Балена "злог капетана Аљоше" препловио је Јадранско, Јонско и Егејско море, преронио је Средњи Јадран и са 44 године положио испит за млађег рониоца. Учествовао je y изградњи три "Ртњеве" куће на Копаонику.

Није стигао да изрони једну галију на 100 метара дубине, да јавно одсвира бар једну Бахову свиту за виолончело соло, да изгради једну виолину, да лети параглајдером (када је имао прилику, нису имали параглајдер за особе преко 100 килограма), да прочита све књиге које је накуповао...




ДРАГАН МЛАЂЕНОВИЋ је студирао музику у Београду (дириговање на Музичкој академији у класи проф. Душана Сковрана) и класичну филологију на Филизофском факултету, такође у Београду. Када je y лето 1968. године из Прага донео ноте, а из Беча прве историјске инструменте, био је то почетак ране музике на Балкану. Извођење ране музике на историјским инструментима, као и музикологију ране музике и дириговање и припремање малих и великих ансамбала, усавршавао je y Швајцарској (1970.), СР Немачкој (1969, 1971, 1972, 1973.), Аустрији (1974, 1975, 1980.), и Великој Британији (1976.).

С певачком дружином РУКОВЕТ, коју је основао у част "Два века Вука" 1987. године, гостовао je y Италији (1987.), Холандији (1988.), Мађарској (1990.), на Кипру (1992.), а објавио je и неколико аудио касета с благословом Његове светости патријарха српског г. г. Павла: "Служба Светом Сави", "Христос Воскресе", "Српски Божић", "Видовдан", "Сабор светих Срба", "Српско појање у Сарајеву", CD "Св. Литургија", "Света Србија", "Гора тиховања" и "Хиландарска слава", као и CD "2000. рођендан Господњи" и CD "Српско појање".

Драган Млађеновић је добитник Златне значке КПЗ Србије (1990.), плакете "Мокрањчеви дани" (1990.), повеље Карађорђевића (1996.) и плакете "Бели анђео" (1999.).

Годинама упорно тврди како je y возилима ГСБ-а, нарочито у шпицевима, велика гужва и како је то разлог што често касни на пробе. Од 1966. године, носи надимак "Шекспир", јер је на једној школској приредби сугестивно и сликовито тумачио "Магбета", што је Аци Пингвину измамило узвик: "Ево га Шекспир!".




ЉУБОМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ је дипломирао на Музичкој академији у Београду 1973. године у класи проф. Јакова Срејовића. Код истог порфесора је завршио и постдипломске студије 1976. године.

Као флаутиста, концертном делатношћу се бави од 1972. године. Наступао је широм претходне Југославије, као и у Шпанији, Белгији и Великој Британији, одржавши преко 1.200 концерата. Сарађивао је са ансамблима PRO MUSICA, Академским камерним оркестром и Симфонијским оркестром РТБ-а. Остварио је низ трајних снимака за Радио Београд (преко 200 минута музике). Од 1991. до 2002. године радио је на организацији јединственог циклуса концерата под називом "СВЕТ ФЛАУТЕ", у оквиру ког је представио најзначајнија дела написана за флауту - на 100 концерата извео је 450 дела написаних од XVII века до данас. Идејни је творац фестивала под називом "ФЛАУТА УВЕК И СВУДА", који се од 1994. године одржава у Београду.

Оснивач је и уметнички руководилац Консорта флаута "Јаков Срејовић" (1987.), који на   свом   репертоару   има   дела   XVIII,   XIX и XX века, писаних за две, три, четири или пет флаута. Консорт је одржао преко 600 концерата.

У оквиру своје педагошке делатности, од 1973. године као професор флауте у СМШ "Јосип Славенски" и на Академији лепих уметности, Љубомир Димитријевић је постигао запажене резултате. Ученици из његове класе су на фестивалима, републичким и савезним такмичењима и међународном такмичењу "Петар Коњовић", освојили укупно 121 награду. Дипломирало је укупно 43 ученика од којих је 32 наставило студије на академијама у Београду, Љубљани, Новом Саду, Сарајеву, Цетињу, као и у Паризу, Минхену, Цириху, Амстердаму и у САД. Љубомир Димитријевић је и аутор првог уџбеника за флауту (четири књиге) у Србији, који се користи у основним музичким школама.

У периоду од 1982. до 1986. године, као члан ансамбла LALA KOVACEV GROUP, y оквиру пројекта "Balkan Impressions", наступио је на свим џез фестивалима бивше Југославије, као и на фестивалима у Немачкој и Швајцарској, свирајући народне инструменте: фрулу, гајде, зурле, окарину, рог... Учествовао је у снимању две LP плоче.

Од 2000. године члан је ансамбла САЊА ИЛИЋ И БАЛКАНИКА с којим је наступио на преко 80 концерата у Европи, Кини, Мексику и Тунису.

Посебну пажњу у својим активностима Љубомир Димитиријевић усмерава на истраживање и представљање музике средњег века, ренесансе и барока. Поред ансамбла РЕНЕСАНС, оснивач је и ансамбла ARS NOVA (1985-1991); сарађивао је са ансамблом СТУ-ДИО ЗА РАНУ МУЗИКУ, а од 1982. члан је ансамбла MUSICA ANTIQUA. Поред великог броја концерата (преко 2.000), с наведеним ансамблима снимио је и две LP плоче и три CD-a.

Ha његову иницијативу, коју је подржало Министарство за просвету, у програм рада основних и средњих музичких школа 1994. године званично је уведено учење свирања на инструментима средњег века, ренесансе и барока у оквиру одсека за рану музику.

Од 1995. године води ансамбл Одсека за рану музику МШ "Јосип Славенски" - JOCULATORES SLAVENSES који је одржао низ запажених концерата у Србији, Италији, Хрватској и Републици Српској. 2005. године ансамбл JOCULATORES SLAVENSES прераста у ансамбл “FLAUTO DOLCE”, који бележи низ гостовања у земљи и иностранству.

Асоцијалан тип, воли самотничке шетње по Калемегдану и верује у тајну витешке љубави. Срећан је што и у времену у коме живи постоје Даме. Досад их је упознао две.



ЖОРЖ ГРУЈИЋ је дипломирао на Музичкој академији у Београду 1970. године у класи проф. Ивана Туршића. Од 1975. године члан је ансамбла РЕНЕСАНС. Од 1975. до 1979. године водио је оркестар старих инструмената при основној школи у Дражевцу, с којим је постигао запажене резултате (концерти, наступи на ТВ). Оркестар је на свом репертоару имао дела ренесансних мајстора и својевремено био означаван као "Мали Ренесанс". Оркестар је гостовао и у иностранству (Беч, 1979.).

Од 1979. године је соло фаготиста Оркестра опере и балета Народног позоришта у Београду.

Сарађивао је с Гораном Бреговићем на концертима, као и на снимању музике за филм и CD. Од 1994. године наступа са шпанским ансамблом "Естампида" на "Средњовековним вашарима" у организацији шпанског Министарства културе.

Наступао је и као свирач на народним инструментима у програмима браће Теофиловић. Оснивач је ансамбла за  етно  музику МАРСИЈА с којим је снимио један CD. Вози бицикл и плива.



ЗОРАН КОСТАДИНОВИЋ је апсолвирао виолину на Музичкој академији у Новом Саду у класи проф. Дејана Михајловића. Похађао је мајсторски курс у Портогруару (Италија) код проф. Павела Верњикова. Један је од оснивача Омладинске филхармоније "Борислав Пашћан", и њен први концерт мајстор. Био је и концерт мајстор Војвођанске омладинске филхармоније с којом је наступао и као солиста и остварио трајне снимке за РТВ Нови Сад.

Као професор виолине, радио је у ОМШ "Петар Коњовић" (1982-1983) и у СМШ "Коста Манојловић" (1983-1987). Од 1988. године стални је члан Оркестра опере и балета Народног позоришта у Београду.

1990. године је наступао са ансамблом за рану музику THE ELISABETHEAN CONSORT, под уметничким руководством Роберта Спенсера.

Наступао је и са ансамблима БАРОК КОНСОРТ, ARS NOVA и СТУДИО ЗА РАНУ МУЗИКУ. Са оркестром CLASSIC je учествовао у снимању два CD-a. Повремено сарађује с гудачким оркестром "Синфонијета".

Састављач је плана и програма за наставу гудачких инструмената на Одсеку за рану музику, у основној и средњој школи.

Воли јаке и брзе аутомобиле (по могућству кабриолет), и пре сваког концерта мора да опере руке сапуном, јер у противном постаје нервозан и агресиван (осим у наведеном случају, он је управо сушта супротност горе описаном стању).



ДАРКО КАРАЈИЋ је дипломирао на Музичкој академији у Загребу, у класи проф. Иштвана Ремера. Завршио је постдипломске студије на ФМУ у Београду. Определио се за свирање у камерним ансамблима, првенствено музике средњег века, ренесансе и барока. Као члан ансамбала MUSICA ANTIQUA, ARS NOVA, СТУДИО ЗА РАНУ МУЗИКУ и РЕНЕСАНС, наступао је у свим значајнијим концертним просторима и на свим фестивалима бивше Југославије - БЕМУС-у, БЕЛЕФ-у, НОМУС-у, Охридском лету, Дубровачким летњим играма, Музичким вечерима у Донату (Задар), Вараждинским барокним вечерима - док је у иностранству наступао у Италији, Немачкој, Француској, Мађарској, Кипру, Кини, Шпанији, Русији, Грчкој... Као члан ансамбла САЊА ИЛИЋ И БАЛКАНИКА наступио је на преко 80 концерата у Европи, Кини, Мексику и Тунису.

Осим с наведеним ансамблима, наступао је као солиста са оркестром ДУШАН СКОВРАН, Хором и Оркестром РТС-а, Београдском фил-хармонијом, ансамблом CAPELLA NUOVA из Шведске.

Учествовао је у различитим, стилски шароликим, музичким пројектима - од музике инспирисане етно звуком, преко музике средњег века, ренесансе и барока, до музике за филм - са укупно 11 дискографских издања.

Последњих година све више одржава и солистичке концерте на гитари и лаути. Одржао је низ концерата под називом "Музика за две лауте" у сарадњи с бившим учеником Андрејом Јованићем.

Извршио је избор композиција за лауту за наставни план и програм Одсека за рану музику у основној и средњој музичкој школи. Ради као професор гитаре и лауте у СМШ "Јосип Славенски". Од дипломаца из његове класе, 16 ученика је наставило студије на академијама у Београду и Новом Саду. Ученик Андреј Јованић је наставио студије лауте у Лондону. На фестивалима, републичким и савезним такмичењима и међународном такмичењу "Петар Коњовић", ученици из класе Дарка Карајића освојили су 77 награда. Од 2003. године студентима гитаре на ФМУ предаје нотацију и интерпретацију ране музике.

Власник је већег броја ројева пчела, с којима такође постиже завидне резултате. Велики је зналац у процесу печења ракије, па је на тај начин и чувар породичне традиције (баба му је била угледни произвођач сока од шљива).



ВЕЉКО НИКОЛИЋ je завршио нижу музичку школу у Бања Луци, а затим је дошао у Београд (1974.). Од тада се бави џезом и фузијом џеза и рока. Био је члан Ансамбла за Другу, Нову музику. Године 1974. оснива, са Срђаном Алексићем Фрапарегом, култну групу ИНСТИТУТ, која негује експеримент, на синтетички, али уједно и егзотичан начин. У овом ансамблу Николић, познатији као Папа Ник, свира бројне удараљке и мелодијске инструменте, а помало и пева.

1986. године је дипломирао архитектуру на Београдском универзитету. Кроз дугогодишње музичко деловање у разним ансамблима, с познатим, мање познатим и непознатим музичарима, Папа Ник стиче велико искуство. Много путује по целом свету (САД, цела Европа, Блиски исток и Африка). Осамдесетих година је окупио групу афричких студената, с којима je y Афричком музеју у Београду изводио обредну музику на изворним инструментима. Стални је сарадник пијанисте Милоша Петровића, с којим је снимио и објавио неколико компакт дискова.

Папа Ник у ансамблу РЕНЕСАНС проналази оптималан музички израз у свирању средњовековних удараљки, за које иначе не постоје никакви писани записи. Посебно је занимљив начин свирања гоча или тапана (негде тупан), инструмента који је често, уз зурле, приказан на многим српским и византијским зидним сликама.

Папа Ник има своје следбенике с којима гради симболички Град у шуми, као место својих радионица. Бави се и ликовним уметностима, архитектуром, археолошким и поклоничким путовањима. Много воли бувље пијаце, a корисник је и компјутера.

 
На врх стране